"EU-tanazija" može da se širi na istok ako misli da ima dobar jaram, pod kojim bi taj istok držala pod svojom kontrolom, kao prvim pa i osnovnim uslovom za proširenje. Dosadašnji način proširivanja pokazuje da uz svu priču o demokratiji iste nema, jer su obični ljudi dovedeni u situaciju da na osnovu obećanja, dakle laži glasaju u korist svoje nesreće. Tamo gde je procenjeno da proširenje neće proći, narod je zaobiđen. Sve u svemu, nekvalitetno proširenje ne može dati dobre rezultate. Praksa to potvrđuje. priče kako je trebalo ovo ili no i tome slično su gluposti za ispiranje mozga. tačno se do sada radi onako kako "EU-tanazija želi i kako hoće i po cenu da "mast od u propast".

Šta je suština demokratskih promena u zemljama nekadašnjeg "Varšavskog pakta" ili istočne Evrope? U svim tim zemljama došlo je do depopulacije stanovništva na razne načine. Broj stanovnika se smanjio do te mere da dolazi u pitanje postojanje države, čak i u kratkoročnom periodu. Evo npr. Hrvatska ima skroz pogrešnu politiku. To se vidi po pustim mestima u Slavoniji i Dalmaciji, naročito u delovima u kojima su živeli Srbi. Nema ko da obrađuje zemlju. Nema mleka i mlečnih proizvoda pa uvoze za ono malo stanovništva koje im je ostalo. Ni ostale republike bivše SFRJ (Albanci se iseljavaju sa Kosova i Metohije) nisu u nešto boljoj situaciji a isto tako ni u zemljama nekadašnjeg "Varšavskog ugovora" nema boljitka. Ljudi su prevareni, razočarani i odlaze ka prostoru u kojem se bolje živi. Hm? Dolaskom u novu sredinu počinje proces brisanja nacionalnog identiteta, mešanja nacija i rasa i na kraju ostaće Istorija koja nikom ne treba jer pripada nikom. I tako za ovo malo što je ostalo jaram je jedino rešenje.

Negde tamo 1996. kada su bili oni protesti koalicije "Zajedno" možda sam po prvi put nešto čuo o EU. To je tada u mojoj glavi bila zajednica jako razvijenih i uređenih zemalja. Naravno da su se u odnosu na nas u tom trenutku činili kao neka druga planeta. 1999. kada smo bombardovani, ja sam izgubio iluzije koje sam ranije imao. U smislu, nastavio sam da verujem da te zemlje jesu razvijene, ali nisam više mogao da ih cenim kao ljude. Kakvi su oni zajednica kad na njih može toliki uticaj da vrši SAD? Tu su mi se uništile iluzije o njima kao o nekim mnogo pametnim ljudima. Shvatio sam da su oni preko svojih medija dezinformisali sopstveni narod da bi dali legitimitet bombardovanju SRJ. To što su pomagali nezavisnost Kosova ne mogu da im oprostim. Ne mislim na sve narode EU, već na političare. Za kraj, shvatio sam da i ekonomski mnogo zavise od SAD kad su prestali da daju stipendije studentima u istoj meri kao ranije. Čim je bila kriza u SAD, odmah je bila kriza u EU. Bankrot se bližio Italiji...